Kad je vlast neprijatelj naroda...

Analize |

10/10/2026

Za dvanaest godina vlasti SNS-a, Beograd je izgubio značajan deo svog istorijskog i arhitektonskog nasleđa. Rušene su brojne stare zgrade, uključujući i objekte koji su uživali zaštitu, a na njihovom mestu nicale su višespratnice. Umesto očuvanja kulturnog nasleđa, prednost je davana interesima investitora.

Beograd je kroz svoju istoriju preživeo brojne ratove i razaranja, zbog čega je sačuvan relativno mali broj starih zgrada. Upravo zato bi svaka preostala istorijska građevina morala da bude posebno dragocena. Njihovim nestajanjem grad nepovratno gubi svoj identitet, arhitektonsku raznovrsnost i materijalne tragove sopstvene prošlosti.

Istorijski spomenici su tokom ratova i sukoba često bili mete namernog uništavanja, ne zbog svoje vojne vrednosti, već zbog onoga što predstavljaju. Oni su materijalni dokazi istorije, kulture, stvaralaštva i značaja jednog naroda ili civilizacije. Njihovim rušenjem osvajači i ekstremistički pokreti nastoje da izbrišu tragove prošlosti i oslabe kulturni identitet zajednica. Od nacističkog paljenja sinagoga tokom Kristalne noći 1938. godine, preko talibanskog uništavanja monumentalnih statua Bude u Bamijanu, do razaranja antičkih hramova Palmire i mauzoleja Timbuktua, istorija pokazuje koliko je kulturno nasleđe važno za identitet jednog društva. Različiti motivi i okolnosti ovih razaranja ne umanjuju zajednički rezultat: uništeno nasleđe je nemoguće nadoknaditi.

Istovremeno, prema poslednjem popisu, u Beogradu je evidentirano 868.752 stana i 694.818 domaćinstava. To znači da postoji gotovo 174.000 stanova više nego domaćinstava, odnosno oko 20% ukupnog stambenog fonda. Uprkos tome, nastavlja se intenzivna izgradnja, često na mestu istorijskih objekata koji su gradili prepoznatljiv izgled Beograda.

Posebno je poražavajući odnos vlasti prema različitim vrstama bespravne i sporne gradnje. Dok su istorijska zdanja rušena, nelegalne vikendice uz Savski nasip nisu uklonjene. Ti objekti, izgrađeni u rečnom koritu i zoni sanitarne zaštite vodoizvorišta, predstavljaju rizik za vodosnabdevanje Beograda i odbranu od poplava.

Kakav je to sistem vrednosti u kojem istorijske kuće nestaju pred bagerima, dok bespravni objekti koji ugrožavaju javni interes ostaju netaknuti? To je sistem koji mora da se menja, a da bi se promenio mora prvo da se promeni vlast!

Istorijska zdanja koja su porušena za vreme vlasti SNS-a

Lista obuhvata istorijska zdanja i druge objekte o kojima su pisali mediji. Nije konačna, jer mnoga rušenja prođu bez ikakvog izveštavanja.

Vila Branislava Kojića, Mome Kapora 2 (feb 2026)
Pekara „Kod tri lava”, Dorćol (okt 2025)
Kuća Andre Stevanovića, Dorćol (jul 2025)
Slikarnica, Beogradski sajam (jul 2025)
Stari savski most (2024–2025)
Zgrada pošte u Savskoj (jan 2025)
Vila, Hadži Melentijeva 72 (dec 2024)
Vila, Hadži Melentijeva 47 (dec 2024)
„Švapska kuća”, Cara Dušana 83, Zemun (dec 2024)
Hotel „Jugoslavija” (nov 2024)
Vila, Krunska 66 (nov 2024)
Muzej grada, Resavska 40b (jul 2024), ostala samo fasada
Građanska štedionica, Svetozara Markovića 43 (avg 2023)
Zgrada, Svetozara Markovića 41 (avg 2023)
Zgrada Milana Zlokovića, Svetozara Markovića 47 (avg 2023)
Kuća Savke Panić (avg 2023)
Vila, Internacionalnih brigada 47 (jun 2023)
Kosančićev venac 7 (jun 2023)
Kosančićev venac 18, kuća Vitomira Markovića (jun 2023)
Vila, Janka Veselinovića 15 (2023/24)
Zgrada, Đorđa Vajferta 29 (do feb 2024)
Zgrada, Đorđa Vajferta 31 (do feb 2024)
Vila, Janka Veselinovića 10 (mar 2023)
Hotel „Dom”, Kralja Milutina 54 (jul 2022)
Vila, Nikolaja Krasnova 4 (avg 2021)
Tramvajski depo „Depo”, Bulevar kralja Aleksandra 142 (jul 2021)
Kuća Miloja Kneževića, ugao Cara Dušana 46 i Višnjićeve (jul 2021)
Kuća u Francuskoj 19 (apr 2021), izgorela u požaru
Skadarlija (početak 2021), izvađena stara kaldrma
Kuća, Mišarska 3 (dec 2020)
Kuća Petra Velimirovića, Resavska 25 (jun 2020)
Nemački bunker „piramida”, Savska (avg 2019)
Zgrada, Hilandarska 14 (2019)
Upravna zgrada Ikarusa, Novi Beograd (jul 2018)
Zgrada „Simpo” (oko 2017)
Zgrada „Iskra” (oko 2017)
Savamala, Hercegovačka (apr 2016), srušeno nekoliko objekata

Uništavanje istorije (12)

Kuća sa sunčanim satom, Zemun (dec 2025)
Generalštab (2024–2025)
Narodna biblioteka Srbije i garaža u Skerlićevoj (2025)
Zelenilo oko Hrama Svetog Save (avg 2024)
Muzej automobila u Modernoj garaži (feb 2024)
Savski trg (2020–2021)
Ulice Kraljice Marije i 27. marta (2019)
Staro drveće na Kalemegdanu (mar 2019)
Seča drveća na Kalemegdanu i Ušću (mar 2019)
K-District, pogled sa Kalemegdana (nov 2018)
Trg Republike (od leta 2018)
Zapušteni spomenici

Više o pojedinačnim slučajevima uništavanja srpske istorije

februar 2026

Vila Branislava Kojića, Mome Kapora 2

Na uglu Mome Kapora 2, na Vračaru, srušena je kuća koju je projektovao Branislav Kojić, jedan od najvažnijih srpskih arhitekata 20. veka, a enterijer je uradila Danica Kojić. Bila je to dvospratna ugaona zgrada sa visokim prizemljem, primer čiste, purističke moderne.

Od marta 2021. kuća je bila pod prethodnom zaštitom. Gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture i danas je na svom sajtu vodi kao „nepokretnost u postupku utvrđivanja za kulturno dobro”. Ipak, Zavod je u septembru 2025. investitoru izdao dopis u kome piše da zgrada „ne uživa status dobra pod prethodnom zaštitom”. Dopis je potpisao direktor Aleksandar Ivanović, koji je okrivljen i u slučaju Generalštaba. Na osnovu toga Opština Vračar izdala je građevinsku dozvolu, a Zavodova saglasnost više nije bila potrebna.

Investitor je firma LR Fruit, ista koja je 2021. srušila vilu u Nikolaja Krasnova 4. Na mestu kuće gradi se stambena zgrada od 1.132 m². Restaurator i poslanik Vladimir Pajić rekao je: „Uništavanje kulturnog nasleđa nije tehničko pitanje – to je politička odluka.”

Izvori:

decembar 2025

Kuća sa sunčanim satom, Zemun

Kuća iz 1823, sa sunčanim satom iz 1828, spomenik je kulture od 1951. Fasada joj je napukla i iz nje raste drveće, a zaštitne skele stoje od 2018. i teraju pešake na kolovoz. Stručnjaci upozoravaju da nije pitanje da li će se obrušiti, već kada.

Izvori:

2024–2025

Generalštab

Kompleks Generalštaba, delo arhitekte Nikole Dobrovića (1955–1965), jedno je od ključnih dela srpske posleratne arhitekture. Oštećen je u NATO bombardovanju 1999, a 2005. proglašen je kulturnim dobrom. Vlada je 2024. lokaciju dogovorila sa kompanijom Affinity Partners Džareda Kušnera. Da bi se to omogućilo, Skupština je 7. novembra 2025. usvojila poseban zakon (lex specialis), a katastar je ubrzo zatim izbrisao svojstvo kulturnog dobra.

Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi istragu o falsifikovanju dokumenta na osnovu kog je zaštita ukinuta. Uprkos tome, poslanička grupa SNS je 19. novembra 2025. zatražila „autentično tumačenje” zakona, kojim bi zaštitu izgubilo još oko 15 objekata u širem centru grada, do Slavije. Prema Danasu, među njima su SKC, JDP i zgrada Vlade. Konzervatorka Estela Radonjić Živkov ocenila je da za to nema nikakvog pravnog osnova. Sredinom decembra 2025. Affinity Partners je objavio da odustaje od projekta.

Izvori:

oktobar 2025

Pekara „Kod tri lava”, Dorćol

Pekara „Kod tri lava” radila je od 1912. na uglu Budimske i Knez Miletine, na donjem Dorćolu, i bila je jedna od najstarijih u gradu. U njoj su snimane scene iz serije „Otpisani” i čuvena scena iz filma „Varljivo leto ’68”. Zatvorena je 2015. i godinama je propadala iza natpisa „lokal u renoviranju”.

Srušena je početkom oktobra 2025. Građevinsku dozvolu za novi objekat od 1.875 m² izdala je Gradska opština Stari grad, a projektant je biro Folic Architects.

Izvori:

2024–2025

Stari savski most

Stari savski most postavljen je 1942. Bio je dug 430 metara i jedini je beogradski most koji je preživeo Drugi svetski rat. Nemci su ga pri povlačenju 1944. minirali, a učitelj Miladin Zarić je, rizikujući život, onesposobio eksploziv i spasao most.

Most je i dalje bio u upotrebi, ali se nalazio u zoni Beograda na vodi. Zatvoren je za saobraćaj 1. novembra 2024. Rasklapanje je počelo u aprilu 2025, a 30. jula 2025. centralni luk je isečen i odvezen baržama. Gradonačelnik Šapić i predsednik Vučić tvrdili su da je most dotrajao i „pred padom”. Građani su mesecima protestovali i predlagali da most ostane kao pešački i biciklistički prelaz. Zvanične odluke o tome šta će biti sa ostacima mosta za sada nema.

Novi most projektuju Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada, Mostogradnja, Millennium Team i IO Design Enterprise, a izvođač radova je PowerChina.

Izvori:

jul 2025

Kuća arhitekte Andre Stevanovića, Dorćol

Na uglu Gospodar Jovanove i Kneginje Ljubice, u zaštićenoj celini „Istorijsko jezgro Beograda”, stajala je kuća arhitekte Andre Stevanovića, profesora Velike škole, koji ju je projektovao i u njoj živeo. Bila je to vredan primer akademizma s kraja 19. i početka 20. veka.

Grad je 2023. stavio na javni uvid urbanistički projekat za njenu rekonstrukciju i dogradnju. Umesto rekonstrukcije, kuća je u julu 2025. srušena. Projekat potpisuje biro Folic Architects, firma bivšeg glavnog urbaniste Beograda Milutina Folića. Poslanik Vladimir Pajić je objasnio da se javnosti pokazuje jedan projekat, a gradi po drugom.

Izvori:

2025

Beogradski sajam

Ceo kompleks Beogradskog sajma imao je status spomenika kulture do 2009. Posle toga zaštitu je zadržala samo Hala 1. Prostor Sajma ušao je u plan proširenja Beograda na vodi, a sajam bi posle EXPO 2027 trebalo da se preseli u Surčin. U julu 2025. srušena je takozvana Slikarnica.

Na plan je podneto oko 10.000 primedbi. Komisija je krajem jula 2025. odlučila da Hale 2 i 3 ostanu, ali sa promenjenom namenom.

Izvori:

2025

Narodna biblioteka Srbije i garaža u Skerlićevoj

Zgrada Narodne biblioteke Srbije zaštićena je kao spomenik kulture i čuva više od pet miliona jedinica građe, među njima srednjovekovne rukopise, stare i retke knjige i legate. Uz same njene temelje, u Skerlićevoj ulici, od 2024. gradi se trospratna podzemna garaža.

Zaposleni su u februaru 2025. javno upozorili na pukotine na terasi, porušeno stepenište, rizik po statiku zgrade i mogući prodor vode u podzemni depo. Biblioteka je ostala bez parkinga i ulaznog platoa, a prilaz vatrogascima i hitnoj pomoći je otežan. Tražili su nezavisnu stručnu procenu i pojačan nadzor. Prema njihovim rečima, nadležni im mesecima nisu odgovarali.

Izvori:

januar 2025

Zgrada pošte u Savskoj ulici

Zgradu pošte u Savskoj ulici prvobitno je projektovao Momir Korunović 1929. Teško je oštećena u savezničkom bombardovanju, a posle rata obnovio ju je arhitekta Pavle Krat, u duhu socrealizma. U tom obliku bila je deo slike grada skoro osamdeset godina.

Kompanija Beograd na vodi srušila je zgradu na prelazu 2024. u 2025. Na njenom mestu gradi se objekat kulture sa dve pozorišne sale i arheološkim muzejom, sa fasadom koja bi trebalo da ponovi predratnu poštu. Arhitekta Vladislav Lalicki to naziva „nastavkom destrukcije Beograda”. Korunovićevi projekti nisu sačuvani, pa po njegovim rečima nema govora o rekonstrukciji, već samo o imitaciji.

Izvori:

decembar 2024

Vile u Hadži Melentijevoj 72 i 47, Neimar

U subotu ujutru, 28. decembra 2024, uoči praznika, na Neimaru su istog dana srušene dve predratne vile u Hadži Melentijevoj ulici. Obe su sagrađene 1927. Vila na broju 72, na uglu sa Janka Veselinovića, podignuta je za Jakova Kozinskog, građevinskog inženjera ruskog i jevrejskog porekla, i bila je jedna od najlepših kuća na Vračaru. Vila na broju 47, na uglu sa Moravskom 10, sagrađena je za Nikolu Belančića, rudarskog inženjera i visokog činovnika Ministarstva rudarstva.

Zavod za zaštitu spomenika kulture vodio je vilu na broju 72 kao objekat „od posebne vrednosti”, a vilu na broju 47 kao objekat „od vrednosti”, što znači da je smela samo da se adaptira, uz saglasnost Zavoda. Ipak, privremena zaštita celine Kotež-Neimar istekla je 2020. i nije obnovljena. Elaborat o zaštiti Neimara predat je još 2022, ali ga Ministarstvo kulture nije prosledilo Vladi.

Obe kuće su godinama stajale napuštene, a investitori su u međuvremenu tražili dozvole za rušenje. Nova je u oktobru 2023. obišla napuštene vile u ovoj ulici i proverila kakva ih sudbina čeka. Za vilu na broju 47 Sekretarijat za urbanizam odbio je zahtev za građevinsku dozvolu pet puta. Za vilu na broju 72 zahtev je odbijen tri puta zbog nepravilnosti, a onda je dozvola u avgustu 2024. odobrena, bez javne objave. Investitor na broju 72 je firma „Homes & Villas One”, a urbanistički projekat izradio je „Studio Tekto”, isti biro koji je radio projekat i za srušenu vilu u Internacionalnih brigada 47. Na mestu vile gradi se stambeno-poslovni objekat od oko 3.460 m², sa dve podzemne etaže, prizemljem, tri sprata i povučenim spratom.

„Samo pronalaze razloge da odugovlače proces”, rekla je Neda Maletić iz Društva za očuvanje Neimara o zaštiti ovog dela grada.

Izvori:

decembar 2024

„Švapska kuća” u Cara Dušana 83, Zemun

Srušena je jedna od poslednjih „švapskih kuća” u Ulici cara Dušana u Zemunu, na broju 83, nekada okružena zelenilom. Ovakve kuće deo su istorije stare zemunske varoši. Bager nije poštedeo ni masivna drvena vrata ni prozore, koji su mogli da se sačuvaju.

Izvori:

Facebook: Baština bez zaštite

novembar 2024

Hotel „Jugoslavija”: Od sjaja do našeg očaja!

Hotel „Jugoslavija” otvoren je 1969. po projektu zagrebačkog arhitekte Lavoslava Horvata i bio je najveći hotel u SFRJ. U njemu su boravili Ričard Nikson, Džimi Karter i kraljica Elizabeta II. Deo zgrade razoren je u NATO bombardovanju 1999. i nikada nije obnovljen u celini.

Simbol jedne ere, ponos bivše Jugoslavije, i nekadašnji vrhunski luksuz – hotel Jugoslavija nestao je pred našim očima. Kada je otvoren, bio je jedan od pet najluksuznijih hotela u Evropi, dom najvećeg lustera od 40.000 Svarovski kristala, i blistao je kao zvezda vodilja – što je bivša SFRJ uistinu i bila za Nesvrstani svet i mnogobrojne zemlje trećeg sveta, tada u procesu dekolonizacije.

U martu 2024. hotel je na aukciji, uz samo jednog ponuđača, prodat firmi MV Investment iz grupe Millennium Team, za nešto više od 27 miliona evra. Izradu novog plana detaljne regulacije finansirala je takođe firma iz te grupe. Rušenje je počelo 15. novembra 2024, dan posle rešenja Sekretarijata za urbanizam čiji sadržaj nije objavljen. Na mestu hotela planiran je kompleks sa luksuznim hotelom, stambenom i poslovnom kulom, vredan oko 500 miliona evra.

Izvori:

novembar 2024

Vila u Krunskoj 66, Vračar

Vilu na uglu Krunske 66 i Smiljanićeve 44 podigao je 1927. beogradski advokat Dragić Pavlović, u stilu akademizma. Gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture vrednovao ju je kao objekat od posebne vrednosti u okviru celine Krunska ulica, koja ima status prethodne zaštite i za koju je predloženo da se proglasi kulturnim dobrom.

Zavod je 2017. investitoru dozvolio samo rekonstrukciju u postojećim gabaritima, bez rušenja. Vlasnik vilu godinama nije održavao, a ona je dva puta gorela, poslednji put u avgustu 2024. Rušenje je počelo 15. novembra 2024, iako građevinska dozvola za novi objekat još nije bila izdata. Zavod je tada tvrdio da je posle višegodišnjeg propadanja rušenje postalo jedino moguće rešenje.

Izvori:

avgust 2024

Zelenilo oko Hrama Svetog Save

Na platou Hrama Svetog Save, u Skerlićevoj ulici, od leta 2024. gradi se javna podzemna garaža: tri nivoa, 357 mesta, vrednost oko 1,4 milijarde dinara. Investitor je Srpska pravoslavna crkva uz pomoć Vlade Srbije, a izvođač WD Concord West. Seča drveća počela je već u julu 2024.

Plan obećava zeleni krov garaže i 42 nove sadnice. Fotografije pokazuju kako je plato izgledao pre radova, a kako izgleda sada.

Izvori:

Vreme: Počela gradnja podzemne garaže kod Hrama Svetog Save

jul 2024

Muzej grada Beograda u Resavskoj

Zgradu u Resavskoj 40b, nekadašnju Vojnu akademiju iz 1899, projektovao je Dimitrije T. Leko. Bilo je to njegovo najveće delo, u neorenesansnom stilu. Zgrada je pod prethodnom zaštitom i treba da postane Muzej grada Beograda.

U julu 2024. srušen je deo zgrade. Nina Umićević, predsednica odbora SSP na Savskom vencu, upozorila je da građevinska dozvola iz 2020. ne dozvoljava takav zahvat i zatražila hitnu kontrolu Zavoda i građevinske inspekcije. Prema B92, iz zgrade su uklonjene sve međuspratne konstrukcije, glavni ulaz iz Resavske i dvorišno stepenište. Ostaju samo spoljni zidovi i fasada, a iza njih gradi se gotovo nova zgrada. Projekat vredi oko 42 miliona evra, a izvođač je WD Concord West.

Izvori:

februar 2024

Muzej automobila u Modernoj garaži

Moderna garaža u Majke Jevrosime 30 sagrađena je 1929. po projektu ruskog arhitekte Valerija Staševskog, kao prva javna garaža u Beogradu. Spomenik kulture je od 1994. Iste godine Skupština grada i kolekcionar Bratislav Petković osnovali su u njoj Muzej automobila, jedan od retkih takvih u Evropi, sa stotinak vozila.

Zgrada je restitucijom vraćena naslednicima, a restitucija je postala pravosnažna 2017. Naslednici su gradu ponudili da otkupi zgradu za 2,95 miliona evra, ali odgovor nisu dobili. Grad, suosnivač muzeja, za sedam godina nije obezbedio novi prostor. Muzej je prinudno iseljen 8. februara 2024, a automobili i arhiva razneseni su po privatnim lokacijama širom grada.

Izvori:

avgust 2023

Slavija: Građanska štedionica i susedne zgrade

U Ulici Svetozara Markovića, kod Slavije, stajao je niz predratnih zgrada. Najvrednija je bila zgrada Građanske štedionice na broju 43, koju je 1929. projektovao Stevan Tobolar, sa monumentalnom fasadom i skulpturom Merkura na vrhu. U nizu je bila i zgrada na broju 47, rad Milana Zlokovića iz 1927.

Zgrade su bile pod zaštitom gradskog Zavoda, ali je zaštita istekla. Sekretarijat za urbanizam je 2022. ipak odlučio da se fasade zgrada na brojevima 41, 43, 47 i 49 „u najvećoj mogućoj meri” sačuvaju, a inicijativu su podržali SANU i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Uprkos tome, u avgustu 2023. srušene su, a sa njima i Merkur. Sačuvana je samo zgrada na broju 49, u kojoj je kafana Manjež. Investitor je firma Maison Royale, čiji je većinski vlasnik bivši fudbaler Dejan Stanković, a na tom mestu gradi se kompleks „King’s Circle Residences”.

Neda Kovačević, autorka „Beogradskog spomenara”, oprostila se od Merkura stihovima: „Njegovoj doš’o kraj je fasadi. Kuda da ode kad zid mu sruše? Merkur usamljen, šta će da radi? Postoji li Raj za kamene duše?”

Izvori:

avgust 2023

Kuća Savke Panić

Srušena je kuća Savke Panić, velike dobrotvorke, koja je, između ostalog, zaslužna za izgradnju zdanja Srpskog lekarskog društva na uglu Kraljice Natalije i Prizrenske.

Izvori:

Facebook objava Branke Đorđević Nakanashi

jun 2023

Vila u Ulici Internacionalnih brigada 47

Vila u Ulici internacionalnih brigada 47 sagrađena je 1930. za porodicu arhitekte Antića i preživela je bombardovanja 1941, 1944. i 1999. Porodica ju je posle rata prodala, a jedno vreme u njoj je bila ambasada Finske. Plan generalne regulacije svrstao ju je u celinu od posebnog kulturno-istorijskog značaja.

Rušenje je počelo u novembru 2021. Inspekcija ga je zabranila 13. novembra, ali tek pošto su bageri već srušili dobar deo vile. Dozvolu za rušenje izdala je opština Vračar, pa je 4. juna 2023. ostatak vile za oko šest sati sravnjen sa zemljom. Predlog građana i udruženja da se ovaj deo Neimara proglasi kulturnim dobrom tada je više od godinu dana čekao odluku.

Izvori:

jun 2023

Kosančićev venac 7 i 18

Kosančićev venac je najstarije srpsko naselje u beogradskoj varoši i najstrože zaštićena zona u gradu. Ipak, kuće na brojevima 7 i 18 gotovo su u potpunosti srušene. Kuća na broju 18, kuća Vitomira Markovića, bila je najstarija u ulici.

Za oba objekta postoje građevinske dozvole iz 2019. i 2022. i uslovi Zavoda, uz obavezu da se sačuvaju ulične fasade. Kuća na broju 7 je u velikoj meri srušena i izgrađena ponovo, a na broju 18 gradi se stambena zgrada. Struka i meštani upozoravaju da se zaštićeni ambijent najstarijeg dela Beograda menja nepovratno, deo po deo, i to uz sve potrebne dozvole.

Izvori:

april 2023

Vile u Janka Veselinovića 15 i Đorđa Vajferta 29 i 31

Vila u Janka Veselinovića 15, na Neimaru, deo je celine Kotež-Neimar, koja je u postupku utvrđivanja za kulturno dobro. Gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture vrednovao ju je kao objekat od posebne vrednosti.

U aprilu 2023. investitor, firma Elita Coop, skinuo je kući krov. Društvo za očuvanje Neimara upozorilo je da je to ustaljeni recept: kuća bez krova propada, inspekcija je proglasi opasnom po okolinu, a Opština Vračar zatim izda dozvolu za rušenje. Do februara 2024. vila je srušena, zajedno sa zgradama u Đorđa Vajferta 29 i 31. Na tom mestu planirana je četvorospratnica.

Izvori:

mart 2023

Vila u Janka Veselinovića 10, Neimar

Predratna vila iz 1920-ih, koju je Zavod vrednovao kao objekat od posebnog značaja u okviru celine Kotež-Neimar, srušena je 24. marta 2023, na godišnjicu NATO bombardovanja, za oko dva sata. Preživela je bombardovanja 1941, 1944. i 1999. Prema Vremenu, investitor je firma „Monarh”. Rešenje o rušenju izdala je opština Vračar, ali ga nije objavila na svom sajtu, pa građani nisu mogli da se žale.

Izvori:

jul 2022

Hotel „Dom”, Kralja Milutina 54

Zgrada u Ulici kralja Milutina 54, na uglu sa Pasterovom, sagrađena je 1929. kao „Jugoslovenski učiteljski dom”, za smeštaj učitelja i njihove dece. Posle rata pripala je sindikatu, a kasnije je postala hotel „Dom”. Bila je pod zaštitom gradskog Zavoda kao dobro od istorijske važnosti, ali je ta zaštita istekla 2020.

Iste godine Grad Beograd prodao je hotel firmi koju su, prema SSP-u i Novoj, osnovale supruge Zvonka Veselinovića i jednog od suvlasnika kladionice Mozzart. U septembru 2021. firma je prenesena na Faruka Džandžanovića. Rušenje je počelo u julu 2022. Prema SSP-u, na tom mestu dozvoljena je gradnja desetospratnice sa četiri podzemne etaže.

Izvori:

avgust 2021

Vila u Nikolaja Krasnova 4 (bivša Avalska)

Vila u Ulici Nikolaja Krasnova 4, nekadašnjoj Avalskoj, sagrađena je 1931. za advokata i publicistu Mihaila M. Živanovića, po projektu Staniše Jovanovića. Od 1997. bila je pod prethodnom zaštitom kao deo celine „Istočni Vračar”. Zaštita je istekla 25. decembra 2020, jer Zavod za zaštitu spomenika kulture nije uspeo da celinu upiše u registar kulturnih dobara.

Opština Vračar je sredinom juna 2021. izdala rešenje o rušenju, a vila je srušena tokom avgusta i septembra 2021. Investitor je firma LR Fruit, ista koja je 2026. srušila Kojićevu vilu u Mome Kapora 2. Na mestu vile gradi se stambena zgrada sa sedam nadzemnih i dva podzemna nivoa. Iz Zavoda su tada izjavili: „Ta vila ima arhitektonsku vrednost.”

Izvori:

jul 2021

Kuća Miloja Kneževića, ugao Cara Dušana i Višnjićeve, Dorćol

Na uglu Cara Dušana 46 i Višnjićeve stajala je kuća s kraja 19. ili početka 20. veka, podignuta kao porodična kuća Miloja Kneževića. Nalazila se u prostorno kulturno-istorijskoj celini „Istorijsko jezgro Beograda”, koja je utvrđena za kulturno dobro. Zavod za zaštitu spomenika kulture ocenio je da je ova ugaona kuća, zajedno sa susednim objektom u Višnjićevoj 16, od posebnog značaja za istorijsko jezgro grada.

Investitor, firma C.M.C. Gramax iz Aranđelovca, imao je dozvolu iz 2019. koja ga je obavezivala da kuću sačuva. Uprkos tome, 20. jula 2021. kuća je srušena do temelja, a od kulturnog dobra ostala je gomila cigle i šuta. Nema podataka da je iko za to odgovarao.

Umesto kazne, investitor je iste godine dobio novu građevinsku dozvolu, za zgradu sa dva podzemna nivoa, prizemljem, sedam spratova i povučenim spratom. Projekat biroa Bureau Cube Partners, sa saglasnošću Zavoda, predstavljen je 2024. kao „smelo rešenje” koje „zadržava fasadu” stare kuće. Kuća je, međutim, tada već tri godine bila srušena, pa „sačuvana” fasada može biti samo nova kopija, nad kojom se diže blok od osam spratova. U opisu projekta autori i sami kažu da rešenje pomiruje „velike apetite investitora”.

Izvori:

jul 2021

Tramvajski depo „Depo”, Bulevar kralja Aleksandra 142

Tramvajski depo bio je prvi objekat u Beogradu i Srbiji podignut za smeštaj i održavanje vozila javnog gradskog prevoza. Njegova izgradnja omogućila je da 14. oktobra 1892. proradi prva tramvajska linija, Kalemegdan – Slavija, sa tramvajima na konjsku vuču. Zato su ga Beograđani zvali „Tramvajske štale”. Bio je pod prethodnom zaštitom, a nalazio se i u zoni antičkog Singidunuma, koja je proglašena arheološkim nalazištem. U maju 1996. u njemu je otvoren tržni centar.

Krajem avgusta 2014, sat i po pre otvaranja tržnog centra na mestu Depoa, Depo je izgoreo. Prema veštačenju MUP-a, požar je najverovatnije izazvao kvar na neonskoj svetiljci iznad jedne tezge, a vatra se proširila preko drvene krovne konstrukcije. Ničija odgovornost nikada nije utvrđena, a tužilaštvo je novinarima odbilo da da dokumentaciju iz istrage. GSP je od osiguranja naplatio skoro 20 miliona dinara. Zakupci tezgi nisu bili osigurani i ostali su bez svega.

Gradonačelnik Siniša Mali obećavao je da će hale biti obnovljene i da će se zakupci vratiti. Bilo je i predloga da se u depou otvori muzej GSP-a, kao i umetnički i zanatski ateljei, a podržao ih je i gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture. Ništa od toga nije ostvareno. Umesto obnove, grad je zemljište prodao.

Na aukciji 9. oktobra 2017. Depo je za 4,15 miliona evra kupila firma BKA development, u vlasništvu Miše Markovića, osnovana 26. septembra, svega nekoliko dana pre aukcije. Iza nje stoje izraelske kompanije Josi Avrahami i Almogim holdings. Pri prodaji je najavljeno da novi objekat može imati oko 14.000 kvadrata, najviše šest spratova, i da ne sme zauzeti više od polovine placa. Kada je 2020. odobren početak radova, javnost i dalje nije znala šta će od Depoa biti sačuvano, osim šina i spomen-ploče.

Depo je srušen krajem jula 2021, a na njegovom mestu gradi se kompleks Landmark Residence od 30.545 kvadrata, sa najvišom lamelom od devet spratova. Zavod je investitoru propisao da sačuva najstariji deo kompleksa, radionice, u postojećem obliku, kao galerijske i umetničke prostore, a fasade hala bar prema unutrašnjosti parcele. Ostalo je mnogo manje. Radionica postaje depandans vrtića, od fasade je zadržan komad zida od oko 30 kvadrata, a od šina iz 1892. ukras u dvorištu.

Izvori:

april 2021

Kuća iz 19. veka u Francuskoj ulici

Kuća iz 19. veka u Francuskoj 19, u zaštićenom istorijskom jezgru Beograda, nalazi se pored kuće Nikole Pašića. Odluka o istorijskom jezgru predviđala ju je za očuvanje. Ipak, u oktobru 2020. stavljen je na javni uvid plan da se sruši, a da se na njenom mestu podigne garni hotel sa dve podzemne etaže, tri sprata i potkrovljem. Investitor je firma „Auditor”. Kao obrazloženje navedeno je da je kuća u tako lošem stanju da se ne može sačuvati.

U noći između 12. i 13. aprila 2021. izbio je požar u kome je izgorela ova kuća. Vatra je teško oštetila i susednu kuću Nikole Pašića, koja je spomenik kulture. Uzrok požara nije saopšten.

Izvori:

početak 2021

Skadarlija

Skadarlija je više puta „rekonstruisana”. Pri tome je izvađena stara kaldrma, a gde je završila, nije poznato. Stara beogradska kaldrma inače se često prodaje u Austriju, Češku i Nemačku. Nova faza radova počela je početkom 2021.

Prema Plan plusu, Skadarska ulica je time „izgubila mnogo od svoje autentičnosti”, a majstora koji umeju pravilno da slože ovakvu kaldrmu gotovo da više nema.

Izvori:

Plan plus: Beogradska kaldrma tihi svedok istorije grada starobeogradske price

2020–2021

Savski trg

Rekonstrukcija Savskog trga koštala je, prema tadašnjem zameniku gradonačelnika Goranu Vesiću, 18 miliona evra. Rokovi su probijani, a radovi su i mesecima posle otvaranja spomenika Stefanu Nemanji, u januaru 2021, stajali nedovršeni.

Plato trga ispao je oko metar viši od ulaza u zgradu stare Železničke stanice, pa zgrada sada izgleda kao da je ukopana. Arhitekta Đorđe Bobić i profesor Nenad Makuljević ocenili su da trgu nedostaje koncept, a da je spomenik predimenzioniran.

Izvori:

decembar 2020

Kuća iz 19. veka u Mišarskoj ulici

Kuća u Mišarskoj 3, s kraja 19. veka, bila je pod prethodnom zaštitom kao deo celine „Istočni Vračar”. Po Zakonu o kulturnim dobrima, takva zaštita ima istu snagu kao zaštita spomenika kulture. Srušena je poslednjeg vikenda 2020, dan posle isteka tog statusa, na osnovu rešenja Opštine Vračar. Investitor je firma Capital Developments, koja je vlasnik i susedne parcele u Resavskoj ulici, gde je planirana desetospratnica.

Vreme i BIRN su još 2019. otkrili da je uslove za gradnju na obe parcele sama izdala direktorka gradskog Zavoda Olivera Vučković, bez potpisa stručnih obrađivača.

Izvori:

jun 2020

Kuća Petra Velimirovića u Resavskoj

Kuća u Resavskoj 25 sagrađena je 1908. za inženjera i ministra građevina Petra Velimirovića, po projektu arhitekte Jovana Ilkića. Bila je pod prethodnom zaštitom kao kulturno dobro, a po Zakonu o kulturnim dobrima takva zgrada ne sme se oštetiti ni uništiti.

Vreme i BIRN otkrili su 2019. da je uslove za gradnju na ovoj parceli i u susednoj Mišarskoj 3 sama izdala direktorka gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Olivera Vučković, bez potpisa stručnih obrađivača. Umesto da objasni odluku, najavila je istragu o tome ko je informacije dao novinarima. Kuća je srušena u junu 2020. Investitor je firma Capital Developments, a na tom mestu planirana je desetospratnica.

Izvori:

avgust 2019

Poslednji nemački bunker u Savskoj ulici

U avgustu 2019. u Savskoj ulici srušen je poslednji od četiri nemačka bunkera iz Drugog svetskog rata u Beogradu, poznat kao „piramida”. Dva bunkera stradala su u savezničkom bombardovanju, a preostala dva uklonjena su da bi se gradila infrastruktura za Beograd na vodi.

Izvori:

Blic: Ostalo samo kamenje u savskoj ulici srušena poslednja bg piramida

2019

Ulice Kraljice Marije i 27. marta

Sredinom juna 2019. počela je rekonstrukcija Kraljice Marije, 27. marta, Džordža Vašingtona i dela Cara Dušana, koridora dugog skoro tri kilometra. Radovi su podeljeni u tri faze, a ulice su mesecima bile zatvorene ili sužene na jednu traku.

Rokovi su probijani. Ulica 27. marta puštena je u saobraćaj pre nego što je bila završena, a rok za deonicu Kraljice Marije istekao je 20. avgusta. Izvođač je stalno prijavljivao cevi kojih nije bilo u planovima, a u Kraljice Marije pukla je magistralna vodovodna cev i poplavila gradilište i okolne ulice. Posle toga na gradilištu danima nije bilo ni radnika ni mašina.

Čitaoci lista Danas fotografisali su i stabla starija od 50 godina kod Mašinskog fakulteta, zalivena asfaltom do samog debla, bez vidljivog nadzora.

Izvori:

2019

Zgrada u Hilandarskoj 14

Stara zgrada u Hilandarskoj 14 srušena je 2019, a na njenom mestu gradi se višespratnica.

mart 2019

Posečeno je staro poznato drvo na Kalemegdanu

U martu 2019. na Kalemegdanu je posečeno staro drvo da bi se napravio prostor za gondolu od Kalemegdana do Ušća. Seča je obavljena pre nego što je 1. aprila 2019. izdata dozvola za pripremne radove.

Upravni sud je u martu 2021, po tužbi organizacije RERI, poništio tu dozvolu, jer pripremni radovi nisu smeli da počnu bez saglasnosti na studiju o uticaju na životnu sredinu. Drveće je tada već bilo posečeno, a od gondole se nije odustalo: u gradskom budžetu za 2025. za nju je predviđeno 420 miliona dinara.

Izvori:

mart 2019

Seča drveća na Kalemegdanu i Ušću

Sredinom marta 2019. na Kalemegdanu i Ušću počela je seča stabala na trasi buduće gondole. Odobreno je uklanjanje 155 stabala, 108 na Novom Beogradu i 47 na Starom gradu, a posečeno je više od sto. Komisija je kasnije utvrdila da je 37 od oko 40 posečenih stabala na strani Starog grada bilo zdravo.

Seča je ubrzana da bi se završila pre sezone gnežđenja ptica, i to pre nego što su rešenja opština postala pravosnažna. Investitor, JP Skijališta Srbije, platio je samo vrednost drvne mase. RERI je podneo krivične prijave, ali su one odbačene.

Izvori:

novembar 2018

Pogled sa Kalemegdana i kule Nebojša: „K-District”

Pogled sa Kalemegdana na ušće Save u Dunav i kulu Nebojšu vekovima je bio jedan od zaštitnih znakova Beograda. Beogradska tvrđava je kulturno dobro od izuzetnog značaja, a spomenik kulture ne čine samo njegovi zidovi, već i njegovo okruženje i vizure ka njemu i sa njega. Pogled od crkava Ružice i Svete Petke ka Dunavu i Dorćolu danas je zatvoren stambeno-poslovnim kompleksom „K-District”, izgrađenim u podnožju tvrđave, na zaštićenom području. Sa dunavskog keja Kalemegdan se više uopšte ne vidi.

Prema istraživanjima BIRN-a i KRIK-a, priča o kompleksu počela je 2018, pred izbore, preko prijateljskih veza tadašnjeg glavnog gradskog urbaniste Milutina Folića. Novosadski IT preduzetnik Vladimir Gogoljev, Folićev prijatelj, izjavio je da ga je upravo Folić savetovao na kojoj lokaciji da gradi. Investitor je mikro preduzeće „Kalemegdan development” iz Novog Sada, čiji je direktor Gogoljev, a uz holandsku kompaniju Pinnacle partner je i AGNS Invest iz Aleksandar grupe novosadskog investitora Aleksandra Gajića. Investitori su se hvalili da su prodali većinu stanova još pre nego što je kompleks dobio bilo kakvu dozvolu. Ministarstvo građevinarstva izdalo je 19. novembra 2018. građevinsku dozvolu za prvu fazu kompleksa, a izgradnja je počela 2021.

Posle odlaska sa mesta gradskog urbaniste, Folić je preko svoje privatne firme počeo da prodaje stanove u kompleksima koje je Gajić gradio dok je Folić vodio urbanistički razvoj Beograda. Arhitekta Marko Radosavljević ocenio je da je gradnja i zakonski i moralno nedopustiva, jer je zona zaštićena još rešenjem iz 1965. Nadležne institucije na pitanja o kompleksu nisu odgovarale.

Izvori:

od leta 2018

Trg Republike

Rekonstrukcija Trga republike najavljena je u avgustu 2018. kao posao od 420 dana i 922 miliona dinara. Radovi su zvanično završeni 31. avgusta 2019, ali se odmah pokazalo da grubi kamen na kolovozu usporava saobraćaj i otežava vožnju biciklistima i motociklistima. Izvođač, Štrabag, dobio je novi rok za popravke, a saobraćaj je pušten tek u novembru 2019.

Prema Novoj, kocke su premeštane tri puta, a ukupan trošak iznosio je oko 768 miliona dinara. Arhitekta Đorđe Bobić ocenio je da za ovakvo trošenje javnog novca nema jasnog opravdanja.

Izvori:

jul 2018

Upravna zgrada fabrike Ikarus, Novi Beograd

Upravnu zgradu fabrike aviona Ikarus projektovao je krajem 1930-ih Franjo Jenč mlađi. Bila je jedina art deko zgrada na Novom Beogradu, jedna od retkih predratnih zgrada na toj strani reke i poslednji ostatak kompleksa koji je svedočio da je Jugoslavija između dva rata proizvodila avione.

Fabrika je preseljena 1972, a zgrada je 2010. prodata. Novi vlasnici najavili su stanove na njenom mestu. Stručnjaci i stanari tražili su da se zgrada zaštiti i predlagali da u njoj bude muzej vazduhoplovstva, ali ona nikada nije proglašena kulturnim dobrom. Srušena je u julu 2018.

Izvori:

2018

Zapušteni spomenici

Mnogi istorijski spomenici u gradu godinama se ne održavaju. Fotografija pokazuje u kakvom su stanju.

2016–2017

Zgrade „Simpo” i „Iskra”, Savamala

Na uglu Hercegovačke i Hadži Nikole Živkovića stajala je zgrada iz 1922, jedna od najvećih beogradskih nekretnina kompanije Simpo. Zbog Beograda na vodi Simpo je ostao bez nje, zgrada je srušena, a zemljište danas koristi Beograd na vodi.

Firma „Iskra” u Hercegovačkoj 4–6 decenijama se bavila trgovinom ugljem i ogrevom, u objektima iz 1950-ih i 1960-ih. Njenih 17 objekata srušeno je u izbornoj noći 2016, kada su ljudi pod fantomkama bagerima rušili Savamalu. Iskra je zbog toga tužila Beograd na vodi, Milenijum tim, MUP i Grad Beograd, tražeći oko 4,5 miliona evra. Evropski sud za ljudska prava presudio je da je rušenjem povređeno pravo na imovinu i da se ono što je radio Beograd na vodi pripisuje državi, jer je država osnovala tu kompaniju i imala punu kontrolu nad njom.

Kako je primetio bivši poverenik Rodoljub Šabić, sa Save se nekada pružao pogled na skoro ceo Beograd, a danas se umesto toga vidi betonski zid.

Izvori:

april 2016

Savamala, Hercegovačka ulica

U noći između 24. i 25. aprila 2016. ljudi pod fantomkama su bagerima srušili nekoliko objekata u Hercegovačkoj ulici, na prostoru predviđenom za Beograd na vodi. Građani koji su zvali policiju nisu dobili pomoć. Zaštitnik građana utvrdio je propuste u radu policije, ali počinioci do danas nisu identifikovani niti procesuirani.