Voda je život, a ova vlast je truje

Analize |

10/18/2026

Srbija nije bogata vodom. To je mit da jeste. Po podacima Svetske banke, Srbija ima svega 1.261 m³ sopstvene obnovljive vode godišnje po stanovniku. Svetski prosek je oko 5.500 m³, što je preko četiri puta više nego srpski prosek obnovljive vode. Među 40 evropskih zemalja Srbija je tek 33 po količini vode na raspolaganju. Više od 90 odsto vode koja protiče kroz Srbiju dolazi iz drugih država, Dunavom, Savom, Tisom i Drinom. Ta voda nije naša i ne zavisi od nas. Kada nastupi sušni period, domaći protoci padaju i do osam puta ispod proseka.

Nestašice više nisu pretnja, već svakodnevica. U julu i avgustu 2024. organizacije Polekol i Pravo na vodu zabeležile su desetine mesta sa restrikcijama, kvarovima i nestašicama širom Srbije. Leta 2025. bez čiste pijaće vode ostalo je 108 lokacija.

U takvoj zemlji, svako vodoizvorište je pitanje opstanka. Ipak, vlast vodoizvorišta prepušta investitorima: gradi naselja i stadion na beogradskom vodoizvorištu, toleriše divlju gradnju na jezerima i rekama iz kojih piju čitavi gradovi i izdaje rudarske dozvole u slivovima akumulacija i nad podzemnim vodama. Kada voda bude zatrovana, ona se ne može vratiti u prvobitno stanje.

Od Beograda do Zaječara, od Valjeva do Novog Pazara, obrazac je isti. Vlast izdaje dozvole pre studija, sklanja javne uvide, ismeva naučnike, ne ruši nelegalne objekte na izvorištima, a sudi ljudima koji brane svoju vodu. Investitori dobijaju pijaću vodu za bušotine, a sela i gradovi restrikcije. Zatrovano izvorište ne može se zameniti.

Ova vlast prodaje i trajno uništava vodoizvorišta i time direktno ugrožava živote sopstvenih građana. Sistem koji je omogućio ovakvo bezumlje mora da se menja, a da bi se sistem promenio, prvo mora da se promeni vlast i to POD HITNO!

Izvori:

Izvorišta koja vlast žrtvuje

2021–2026

Jadar: rudnik litijuma iznad strateške rezerve vode

Vlada je projekat Jadar vratila na dnevni red uprkos upozorenjima struke. Akademija inženjerskih nauka Srbije upozorila je još 2021. da rudnik i deponije otpada u plavnoj dolini Jadra predstavljaju ozbiljan rizik za površinske i podzemne vode. Jalovište bi bilo visoko 68 metara, a deponija industrijskog otpada zauzela bi 167 hektara. U dolini koja redovno plavi, kao što je pokazala poplava 2014, jedna havarija bila bi dovoljna da zagađenje krene sistemom Jadar–Drina–Sava.

Nizvodno leže podzemne vode Mačve, jedna od najvećih rezervi pijaće vode u Srbiji, čuvana za buduće vodosnabdevanje. Ovom, najvećem rezervoaru podzemne kvalitetne vode u zapadnoj Srbiji preti trajno zagađenje zbog rudarenja litijuma. Hidrogeolog Zoran Stevanović kaže jasno: država ima pravo da kopanje ne odobri. Naprotiv, ova vlast uporno promoviše rudnik litijuma u dolini Jadra.

Izvori:

2020–2026

Savski nasip: nelegalne vile moćnika na vodi koju pije Beograd

Beograd ima samo dva izvorišta pijaće vode i oba su uz Savu: reni-bunare na levoj obali, duž Savskog nasipa, i Makiško polje na desnoj. Oko stotinu reni-bunara crpi podzemnu vodu kroz horizontalne drenove koji se pružaju desetinama metara ispod tla, a voda se prirodno prečišćava prolazeći kroz pesak i šljunak. Drugih izvora voda grad nema.

Upravo u zoni sanitarne zaštite reni-bunara na levoj obali, na državnom zemljištu u rečnom koritu, nikle su nelegalne vikendice, vile sa bazenima i splavovi, mnogi sa septičkim jamama koje se nalaze u tlu kroz koje teče voda za ceo grad. Vlasnici su uticajni i privilegovani pojedinci: bivši predsednik Tomislav Nikolić; bivši direktor BIA Aleksandar Đorđević, njegov zamenik Dragan Marković Markoni i bivši načelnik 7. uprave Zoran Stanić Zis, sa vikendicama u „policijskom naselju” kod Ostružničkog mosta; Ljubiša Buha Čume, nekadašnji vođa surčinskog klana i svedok saradnik, koji je kuću proširio tokom vanrednog stanja 2020; bivši SNS poslanik Aleksandar Jovanović, sin bivšeg ministra Baćevića, imućni folk pevač Đani i drugi. Udruženje Savski nasip godinama dokumentuje i izbušene reni-bunare kroz koje su provučene instalacije za ove objekte. Za vlast su vikendice privilegovanih važnije od vode koju pije ceo Beograd.

Nelegalne vikendice u koritu reke pored reni bunara

Bezobzirni vlasnici nelegalnih objekata su izbušili reni bunare

Izvori:

decembar 2020 – septembar 2026

Makiš: vlast je ismejala naučnike, a na izvorište stavila fabriku oružja

Makiško polje, na desnoj obali Save, drugo je izvorište Beograda: reni-bunari, dve fabrike vode i akumulaciono jezero. Vlast je baš tu planirala 4,5 miliona kvadrata stanova i poslovnog prostora, metro i depo metroa.

Devet profesora iz Sekcije za hemiju životne sredine Srpskog hemijskog društva pisalo je odbornicima 28. decembra 2020. i tražilo da se plan odloži dok se ne izjasne naučne institucije. Upozorili su da će „isključiva odgovornost za budućnost vodosnabdevanja Beograda biti na donosiocima odluke”. Profesor Hemijskog fakulteta Branimir Jovančićević objasnio je da voda u bunare dolazi iz Save i čisti se u sedimentima, a gradnja može te slojeve da zagadi trajno. Njegov fakultet niko nije ni pitao.

Sutradan, 29. decembra 2020, Skupština grada usvojila je plan sa 61 glasom za. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić upozorenja naučnika nazvao je „lažnom pričom”.

A onda je, 17. septembra 2026, predsednik Aleksandar Vučić u Makišu otvorio fabriku za sklapanje dronova izraelskog vojnog proizvođača Elbit Systems, bez novinara u obilasku. Prema BIRN-u, direktor fabrike postao je izraelski advokat Zion Amir, koji zastupa premijera Benjamina Netanjahua pred Vrhovnim sudom Izraela. Vlasnik firme SDS Technologies je londonska CUPA Limited, a udela Srbije, koji je Vučić najavljivao, u vlasničkoj strukturi nema. Javnost ne zna koje se hemikalije tu koriste niti gde završava otpad. Još je opasnije nešto drugo: Izrael je u otvorenom sukobu sa Iranom, a fabrika izraelskog oružja može lako postati vojna meta. Jedan udar, požar ili eksplozija na Makišu mogao bi da zatruje izvorište i ostavi Beograd bez vode. Vlast je glavni grad dobrovoljno pretvorila u taoca tuđeg rata.

Zion Amir, direktor fabrike dronova u Makišu i advokat Benjamina Netanjahua

Izvori:

2024–2027

EXPO i Nacionalni stadion: beton na zaleđu beogradskog izvorišta

Kompleks EXPO 2027 i Nacionalni stadion grade se u Surčinu, na prostoru koji se preklapa sa zaleđem beogradskog vodoizvorišta. Analiza „EXPOsed – Ekološka perspektiva” navodi temeljenje na oko 2.300 šipova duboko u tlo, nasipanje terena zbog visokih podzemnih voda i otvorena pitanja o uticaju šipova na kapacitet reni-bunara.

Za kompleks vredan 2,5 milijardi evra nije predviđeno ni postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorio je u septembru 2025. da bi otpadne vode hiljada zaposlenih i stanara završavale u kanalima poput Galovice i u Savi, iz koje se pune reni-bunari. Za vlast je rok za EXPO važniji od vode koju Beograd pije.

Izvori:

2023–2024

Gružansko jezero: 220 nelegalnih objekata na vodi Kragujevca i Kraljeva

Gružanska akumulacija daje oko 70 odsto vode za Kragujevac, a iz nje piju i Batočina, deo opštine Knić i deo Kraljeva. Ipak, u najstrože zaštićenim zonama jezera nalazi se oko 220 nelegalnih objekata, 130 od njih na samoj obali, od vila do divljih kampova. U neposrednoj i užoj zoni zaštite leže 22 naselja, a njihove otpadne vode uglavnom se ulivaju u pritoke jezera.

Direktor kragujevačkog Vodovoda Nebojša Jakovljević potvrdio je da se bespravno gradi i u prvoj zoni zaštite i da poljoprivrednici peru mašine u jezeru, i u jezero izlučuju velike količine hemijskih sastojaka herbicida i pesticida. Postoji 78 naloga za rušenje, ali niko ne ruši. Još 2010. prijavljeno je 59 objekata podignutih na državnom zemljištu u zoni neposredne sanitarne zaštite. Rešenja o uklanjanju izvršna su od 2013, a objekti i dalje stoje. U julu 2022. jezerom iz kog Šumadija pije vodu jurili su motorni čamci, a sa obale su ih posmatrali predsednik Aleksandar Vučić i ministar policije Aleksandar Vulin. Leta i jeseni 2023. jezero je od jula do novembra bilo prekriveno cijanobakterijama. Vlast ruši istorijske zgrade u Beogradu, a nelegalne vile na vodi za Šumadiju ne dira.

Nelegalne vikendice na Gružanskom akumulacionom jezeru

Izvori:

2024–2026

Bovansko jezero: otpadne vode vikend-naselja direktno u vodu za Aleksinac

Akumulacija Bovan, između Aleksinca i Sokobanje, glavno je izvorište za Aleksinac. Sirova voda ide cevovodom do fabrike vode u Subotincu. U užoj zoni zaštite jezera nalazi se skoro 200 objekata u neplanskim vikend-naseljima, a njihove otpadne vode odlaze direktno u jezero.

Leti se u sirovoj vodi javljaju povišene koncentracije mangana i gvožđa. U maju 2026. obala je bila prekrivena smećem, plastikom i konzervama. Za sliv akumulacije postoji poseban prostorni plan. Država ga ne sprovodi.

Nelegalne vikendice na Bovanskom akumulacionom jezeru

Izvori:

april–septembar 2026

Bobija: otrovano jalovište, a dozvole za nove radove u slivu vode za Valjevo

Na planini Bobiji, iznad Ljubovije, više od dve decenije stoji nesanirano jalovište starog rudnika barita, iako zakon nalaže sanaciju u roku od godinu dana. Kontaminirana voda odlazi u potoke i Orovičku reku, iz kojih meštani zalivaju bašte i napajaju stoku. Na potocima se vidi žuto-narandžasti talog („yellow boy”), znak visokog sadržaja metala. Meštani kažu da je Orovička reka, nekada puna pastrmke i rakova, odavno mrtva.

Analize iz proleća 2026. pokazale su da potok Bobija ima 205 µg/l kadmijuma i 247 µg/l olova, što ga stavlja u najgoru, V klasu. Profesor Branimir Jovančićević zaključio je da se ta voda ne sme koristiti ni za piće, ni za stoku, ni za navodnjavanje. Rudarska inspekcija je tek u avgustu 2026, posle prijava udruženja, naložila sanaciju.

Umesto da sanira postojeću štetu, Ministarstvo rudarstva je 2023. izdalo nove dozvole za istraživanje Bobije i okolnih planina, australijskoj kompaniji Konstantin (Constantin) Resources i firmi Mineko plus, na ukupno 5.200 hektara. Ta istražna polja se šire i zalaze u sliv akumulacije Rovni na Jablanici i zahvataju više od 44 odsto njenog zaštićenog sliva. To je treća zona sanitarne zaštite, u kojoj je eksploatacija mineralnih sirovina zabranjena.

Akumulacija Rovni, sa preko 51 milion m³ vode, građena je kao buduće izvorište za Valjevo, Lazarevac, Lajkovac, Ub, Mionicu i Obrenovac. Ono što je Bobija uradila Orovičkoj reci, novi rudnik bi mogao da uradi vodi za šest opština.

Bobija, kop i jalovište starog rudnika barita

Izvori:

2024–2026

Homolje: pijaća voda za bušotine, meštanima restrikcije

Kanadska kompanija Dundee Precious Metals (Dandi) buši Homolje oko 15 godina, a poslednjih godina intenzivno. Prema aktivistima, izbušeno je između 1.500 i 2.000 istražnih bušotina, u kraškom terenu, gde voda teče kroz pukotine i podzemne kanale i gde zagađenje ne ostaje tamo gde nastane.

Bušenje traži ogromne količine vode. U leto 2024. lokalni JKP „Belosavac” danonoćno je cisternama vozio pijaću vodu iz Žagubice na vrh planine, do bušotina. U isto vreme, Žagubica je imala restrikcije, selo Laznica nije imalo vode, a sela u podnožju nisu imala vode ni za stoku. Kada cisterne nisu bile dovoljne, kompanija je pumpama crpela vodu iz potoka. „Oni dobijaju pijaću vodu, a Žagubica i Laznica trenutno nemaju vodu”, rekao je meštanin Mladen Ilić.

Najveća opasnost je pod zemljom. U podnožju Homolja izvire vrelo Mlave, najjači kraški izvor istočne Srbije, zaštićen kao hidrološki spomenik prirode. Hidrogeolog Zoran Stevanović upozorava da je dokazana podzemna veza između reke Tisnice, koja ponire na Homolju, i vrela Mlave: ono što se izlije u Tisnicu, izlazi na vrelu. Zagađenje bi direktno pogodilo izvorište, a čišćenje kraškog sistema je teško i neizvesno. Tik uz Tisnicu nalazi se i ležište Potaj čuka – Tisnica. Ipak, Vlada je u novembru 2025. pokrenula prostorni plan za rudnik zlata Čoka Rakita, koji finansira sama kompanija. Rani javni uvid nestao je sa sajta Agencije za prostorno planiranje bez obrazloženja. Podneto je oko 2.000 primedbi. Gradnja treba da počne 2027. Jedno zagađenje i istočna Srbija gubi svoj najjači izvor vode, zauvek.

Homolje: rudne rezerve i istražna područja, Čoka Rakita. Izvor: Dundee Precious Metals

Izvori:

2024–oktobar 2026

Malka Golaja: rudnik nad podzemnim vodama Zaječara

Zaječar pije vodu iz zemlje. Ispod grada je šest nivoa podzemnih voda, na dubinama od 30 do 400 metara, a 35 arteških česama svakodnevno daje vodu koju stručne analize svrstavaju u odličnu pijaću vodu. Na samo tri kilometra od grada su izvori pijaće i termalne vode Gamzigradske banje i termalna voda Nikoličeva.

Upravo tu, kod Nikoličeva, kineska kompanija Zijin buši nalazište bakra i zlata Malka Golaja. Bušotine su, prema navodima, išle i do 2.200 metara dubine. Iz jedne istražne bušotine pored banje u Nikoličevu tri dana je kuljala topla voda, a aktivisti su upozorili na nestručno „krpljenje” bušotine betonom. Nikoličevska banja je posle bušenja povremeno ostajala bez vode, a dolazila je i hladna voda. Profesorka Tehničkog fakulteta u Boru Snežana Šerbula kaže: „Istočna Srbija, to je već poznato, devastirana je rudarstvom.” Zaječar je sledeći.

Šumarski inspektor obustavio je radove u junu 2026. jer je kompanija Zijin nezakonito iskrčila i zatrpala šumu na 11,49 hektara. Ali Vlada je istog meseca pokrenula prostorni plan za rudnike Čukaru Peki i Malka Golaja: kop od preko 1.000 hektara, novu topionicu, flotacijsko jalovište od 1.900 hektara i zahvatanje preko 800 litara vode u sekundi iz sistema Crnog Timoka. Crni Timok je 2025. kod Gamzigrada imao minimalni protok od svega 66 litara u sekundi. Kvalitet vode Crnog i Belog Timoka zvanično niko ne prati.

Malka Golaja, iskrčena šuma i istražni radovi

Izvori:

2025 – oktobar 2026

Rogozna: bušilice na izvorištu sela, rudnik pet kilometara od Novog Pazara

Na Rogozni, na izvorištu Stankov potok, nalazi se osam izvora iz kojih od 1985. pije selo Trnava sa okolinom: 125 kuća, škola i ambulanta, ukupno dve do tri hiljade ljudi u tom kraju. Meštani su sa kompanijom Zlatna reka, iza koje stoje australijski Strickland Metals i, kao akcionar, kineski Zijin, dogovorili da se ne buši bliže od jednog kilometra od izvora. Kompanija je dogovor prekršila. Meštani kažu da su radnike zatekli kako kopaju na manje od 500 metara od izvora, posle čega je voda postala „masna”.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije dokumentovalo je iskrčene šume, probijene puteve, pregrađene potoke i bazene sa isplakom. Aktivisti navode da iz jedne bušotine nekontrolisano izbija voda. Inspekcija je u julu 2026. utvrdila nezakonito postupanje i naložila obustavu radova dok se nepravilnosti ne otklone. A protiv 164 osobe koje su branile svoju vodu vode se sudski postupci.

Ministarstvo tvrdi da „ne postoji plan za otvaranje rudnika”. Kompanija u isto vreme, na rudarskom forumu u SAD, najavljuje nova bušenja od novembra 2026 i studiju izvodljivosti za rudnik, koji bi bio oko pet kilometara od Novog Pazara.

Izvori:

2020–2026

Pek i Majdanpek: ovako izgleda voda posle rudnika

Ko želi da vidi šta rudnici rade vodi, neka pogleda Pek. Reka duga 129 kilometara teče od Majdanpeka kroz Kučevo i Golubac do Dunava kod Velikog Gradišta. Bila je jedna od najčistijih pritoka Dunava, zlatonosna reka iz koje su ljudi pili, napajali stoku i zalivali bašte. Danas je jedna od najzagađenijih. Ispod rudnika bakra u Majdanpeku, koji je od 2018. u vlasništvu Zijina, mulj Malog Peka sadrži 17 puta više bakra od dozvoljenog, 3,5 puta više arsena i dva puta više olova. U martu 2021. nekontrolisano ispuštanje iz „Bakarnog jezera” obojilo je reku, a seoski vodovod u Klenju, sa bunarima uz Pek, bio je najugroženiji. Po krivičnoj prijavi organizacije RERI, tužilaštvo je primenilo načelo oportuniteta: Zijin je platio 900.000 dinara u humanitarne svrhe i krivičnog postupka nije bilo.

Rudnik zagađuje i podzemne vode. Hidrogeolozi Zoran Stevanović, Veljko Marinović i Branislav Petrović ispitali su kraška vrela Valja Fundata i Kaluđerica ispod flotacijskog jalovišta. Na Kaluđerici je gvožđe bilo oko 200 puta, a mangan oko 80 puta iznad dozvoljenog za pijaću vodu. Otpadne vode iz jalovišta prodiru kroz pukotine u kraški vodonosnik. Isti krš je i na Homolju, a ista kompanija kopa i kod Zaječara.